twitter
rss

Ваши мали савезници - Бебарама свуда с вама

Када очекујете чудо - живот постаје чудо. Чуднији од свега на шта сте били спремни. А шта се дешава ако неспремни очекујете чудо? Онда вам је сваки корак тежи и сваки пут недпознат. Како се наведено не би десило, спремите се да потпуно спремни очекујете позитивне промене које ће олакшати једно одрастање и једно неодрастање. Припремите се кренете на пут промена припремљени, зато што је Бебарама свуда са вама. А ко је Бебарама? Шта се све налази у њиховој понуди, сазнајте:


  • Представите се (име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија).
Ми смо Невена и Ненад, родитељи двеју девојчица; инжењери по струци, заједно смо осмислили бренд Бебарама. Остало нам је понешто од младалачких хобија: рекреативно се бавимо спортом, а Ненад је своју љубав према музици и деци спојио кроз бенд Бендити, где компонује и изводи музику за децу. Трудимо се да (п)останемо добри родитељи и да пружимо својој деци оно најбоље од нас. Наша животна радост је да видимо своју породицу задовољну и насмејану!


  • Шта је, када и како је настаo пројекат Бебарама?
Бебарама пројекат је настао спонтано, када нам се родила друга ћерка. Пре првог порођаја, добила сам од другарице из иностранства мараму за дојење. Временом ми је марама постала неизоставни део ''бебине торбе''. Користила сам је у много ситуација: приликом чекања код лекара, на кафи са другарицама, у тржном центру, у парку приликом шетње ... Када се родило друго дете, хтела сам да купим исту такву мараму за дојење и схватила да је нема у понуди код нас. Сашили смо мараму и одлучили да је понудимо и другим мамама. Временом смо се одлучили да понудимо још два производа: вреће за коцке и играчке, и јастуке за путовања. Бебарама је кованица настала од речи "беба" и "марама". Наш основни концепт је понуда производа за породице са децом. Наши производи су једноставни и практични и трудимо се да буду вишенаменски. Сматрамо да ће тако бити и дуговечни, и надамо се да ће наћи своју примену кроз више генерација. Наш мото је Бебарама свуда с вама.

  • Ко Вам помаже у изради производа?
Велику помоћ смо добили од пријатеља којима смо поклањали наше производе и који су нам својим искреним сугестијама помогли да их учинимо још бољим. Сваки Бебарама производ је настао из сопствених потреба и трагања за практичним решењима за конкретне проблеме. На пример, када је старија ћерка престала да користи седиште са наслоном, почела сам да трагам за неким решењем које ће јој омогућити комфорније путовање и олакшати јој спавање у колима. Јако ми је сметало да је видим како у аутомобилу спава сва искривљена и како се буди са трагом од сигурносног појаса на лицу. Тако је настао Бебарама јастук за путовања.

У току потраге, наишла сам и на једноставно решење за сакупљање, чување и преношење играчака и коцкица, које ми се учинило практичним. Направили смо једну врећу за пробу и почели да је користимо код куће. Прво што ми се јако допало је што сам све ситне играчке коначно могла да ставим на једно место. Деци се такође допало што им је све на дохват руке када се играју. Када заврше са играњем, заједно лако склонимо све играчке. Тако је настала Бебарама врећа за коцке и играчке.

Производи Бебарама су намењени првенствено породицама са децом, каква је и наша. Намера нам је да родитељима олакшамо свакодневне ситуације са децом као што су паковање играчака, дуже путовање колима, дојење на јавном месту. Производе које нудимо и сами свакодневно користимо.


  • Којим темама се бави Бебарама? Где налазите инспирацију?
Тема су нам обични људи, родитељи, у реалним околностима. Надахњују нас свакодневне ситуације, у којима се сваки родитељ задеси. У тим случајевима, размишљамо шта нам је потребно да бар мало олакшамо или убрзамо неку ствар. Када сами усвојимо неко практично решење, направимо неколико пробних производа и поделимо их пријатељима на коришћење, како би могли да нам кажу своје мишљење. Трудимо се да размотримо све сугестије и да унапредимо сваки Бебарама производ, а да при том задржимо практичност и квалитет.



  • Како родитељи и деца реагују на производе Бебарама? Позитивни/негативни коментари.
Родитељима се углавном допадну наши производи и добијамо позитивне коментаре. Деца су, наравно, најважнија, јер нам је крајњи циљ да она прихвате Бебарама производе и да временом почну и сама да их користе.



  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Свакодневне обавезе нам одузимају доста времена у току дана и тешко је пронаћи равнотежу. Породица, иако најважнија, често се ставља у други план и чека неко "слободно" време. Деца су неизмерни извор радости и маште. Довољно је да посветимо мало времена једни другима и да се препустимо игри. Док се играмо са децом, пробудимо успавану машту и често нам се врате успомене на наше детињство, подсетимо се својих старих игара што деци уме да буде занимљиво, смешно и забавно.



  • Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Бебарама помаже у томе?
Наравно да знају, само им треба омогућити мало слободног времена, додатно их мотивисати и усмеравати на игру - која је њихова суштина- како би могли да се баве сами собом, да изразе своју креативност и машту. Бебарама производи су уз њих, где год да их пут нанесе! 


  • На који начин можемо доћи до производа Бебарама? Ваш контакт, цена?
О Бебарама производима можете се детаљно информисати и поручити их на нашем сајту www.bebarama.rs као и на друштвеним мрежама: 
Facebook: https://www.facebook.com/bebaramasvudasvama 
Instagram: https://www.instagram.com/bebarama 
Google+: https://plus.google.com/113500054448945982879 
Упите и поруџбине такође можете послати и на info.bebarama@gmail.com или на број телефона +381 64 117 16 45.

  • Планови за будућност?
Како наша деца расту, мењају се њихове жеље и потребе. У складу са тим и ми „растемо“ и прилагођавамо се. Имамо више искуства и сусрећемо се са новим ситуацијама и изазовима. Већ имамо неке идеје за нове практичне производе, а верујемо да ће их временом бити још. Када будемо направили нешто ново, што олакшава животе нас и наше деце, то ћемо поделити и са вама. Бебарама свуда с вама!



П.С. Када очекујте бебу, не очекујете само чудо које ће вам променити живот. Очекујте све што ће то чудо захтевати. Много нових чуда. Данас сам имала част да вам представим људе који стварају магију. Оне који стварају чудо намењено чуду. Захваљујући пројекту Бебарама, мајке које доје неће бити дискриминисане и осуђиване у јавности зато што постоји марама за дојење наведеног бренда. Захваљујући пројекту Бебарама, деца ће кроз игру научити да буду уредна и да сакупљају своје играчке после игре, захваљујући врећи за играчке (коцке). Захваљујући пројекту Бебарама, родитељи неће морати на путовање да носе неудобне јастуке, зато што постоји јастук за путовања. Омогућите свом чуду удобан сан за време путовања и преносиву игру. Омогућите оној која је родила чудо да не буде осуђивана у јавности, да може природне ствари да обавља на природан начин. Омогућите једноставан живот себи самима. А све је то могуће само на једном месту, а свуда са вама - Бебарама.
П.С.С. Хвала дивним људима који чине тим Бебараме на дивном поклону. Можда су они једини који су остали без утиска после поклончића. Разлог је једноставан. Како речима описати нешто што вас је усрећило у тој мери да бисте носили џак за играчке свуда са вама? Немогуће је описати речима срећу коју је једна врећа унела у наше животе. Ако бисмо говорили о квалитету, онда бих такође остала недоречена у позитивном контексту. Врећа је врхунског квалитета, рађена у бојама дуге (мада може бити израђена и у јендој боји, све зависи како ви желите). Најбоље до свега што може служити као простирка за игру (када је отворена) и као врећа за играчке (када је затворена, јер се по ободима налази начин да се за минут среде играчке). Начин је крајње једноставан. Верујте да ћете бити одушевљени када видите децу која сама сређују своје играчке и носе их са собом. Када останете без текста од одушевљења, као и ја, пожелећете да постоји нешто овако и за нас (не)одрасле.

Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Пипи Дуга Чарапа“ -Астрид Линдгрен (Београд: Одисеја /2017/)

Када помислите на детињство прва мисао која надолази је „безбрижност“. Да ли је, заиста, детињство у тој мери безбрижно? Шта се десило са свим оним малим бригама које смо имали? Решавали смо их само зато што смо веровали у срећан крај. Како је могуће да је вера у нас саме изгубила смисао са одрастањем? Можда и није. Проверите тако што ћете се подсетити колико је свако од нас неустрашив, а на путу (само)спознаје ће вам помоћи Пипи Дуга Чарапа.

Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/862-pipi-duga-carapa-detaljno

На крају малог, малецког града налазио се запуштени врт. У њему је била стара кућа, а у кући Пипи Дуга Чарапа. Имала је девет година и живела је сасвим сама. Није имала ни маму ни тату, и то је заправо било баш лепо, јер тако није било никога ко ће да јој каже да иде на спавање баш кад јој је најлепше, и никог да је тера да пије рибље уље баш кад се њој приједу бомбоне.

У томе је разлика између одраслих особа и детета. Одрасле особе у свакој ситуацији која их снађе, траже прво недостатке; за разлику од њих деца виде само предности. Предности које је видела Пипи, нису биле само предности живљења без надзора одраслих, него и играња до миле воље. Можда је недостатак родитеља недокнађивало двоје дивне деце која су живела у кући поред.

Поред Виле Вилобрде налазио се други врт и нека друга кућа. У тој кући живели су један тата и једна мама са двоје мале слатке деце, дечаком и девојчицом. Дечак се звао Томи, а девојчица Аника. То су била два веома добра, лепо васпитана и послушна детета. Томи никад није гризао нокте, увек је радио оно што га мама замоли. Аника није изводила бесне глисте ка не може да истера своје, и увек је била веома уредна у својим малим, лепо испегланим памучним хаљинама и добро је пазила да их не испрља. Томи и Аника су се лепо играли у врту, али често би пожелели још неко друштво за игру, и у време када је Пипи још пловила морима са својим татом, имали су обичај да блеје поред ограде...

Да, Пипи је имала тату, али тата је био морепловац са којим је пловила у авантуре. Не, то није плод њене маште која је била и те како бујна. Баш у време када је Тому и Аники недостајало друштво у вилу поред се доселила девојчица која ће обележити не само њхов живот, већ и животе свих мештана. Да, Пипи Дуга Чарапа која је била све оно што Томи и Аника никада нису били - слободна. Слободна да ради шта хоће, да се понаша како хоће и да има љубимце какве пожели. С друге стране, Томи и Аника су имали нешто више од слободе - топлину, љубав и загрљај породице. Можда најважније, некога ко ће да им пева успаванке.

„Можете ли ви да заспите без успаванке?“ - наставила је. „Ја себи увек морам мало да певам, иначе не могу ока да склопим.“Томи и Аника су је чули како брунда испод покривача. То је Пипи саму себе успављивала песмом. Изашли су на прстима да јој не би сметали.

Ко је рекао да Пипи нема решења за све прилике и неприлике које живот постави испред ње? Увек има решења. Чак и када полицајци желе да те сместе у дом за децу и/или када одлучиш да кренеш у школу, на излет или можда у циркус. Куда год се појавила, Пипи никога није остављала равнодушним - што својом маштом, што својим паметним закључцима. Било је и момената када је саму себе опомињала због недоличног понашања што говори о њеном степену зрелости. Како није имала кога да је опомене, сама је себе опомињала; како није имала кога да јој пева успаванке, сама је себи певала. Да ли то говори о њеном степену зрелости или незрелости? Да препреке које је живот постављао испред ње, није сагледавала као препреке за трчање (игру) не би нашла решења за апсолутно све што јој се нудило. Пипи је научила да буде самостална, неустрашива и жељна нових авантура. Ко је рекао да само строги родитељи знају да васпитају одговорну децу? Ово питање поставите себи сваки пут када покушате да учите дете правилима. Тада се сетите Пипи која је саму себе научила како је бити одговоран, храбар и неустрашив. Пипи која живи у природи сваког детета. Пипи коју својим правилима желите да научите нечему што већ зна.
П.С. Нисте веровали да ће вам Пипи Дуга Чарапа, заиста, бити подсетник неустрашивости коју сте носили у себи? Поверујте и вратите се у доба када сте веровали у себе чак и када није било ни наговештаја да ће брига имати позитива исход. Зато ову књигу препоручујем свим одраслим особама, да се подсете како је бити дете и да науче своје дете да верује у себе. Спутавањем дететове игре, одлука и свега што чини одрастање, неће помоћи детету да одрасте. Нека само учи. Нека само одлучује. Нека греши. Будите поред детета и учите од њега. Питајте дете за савет када се чини да излаза из неке ситуације нема. Зачудићете се када вам дете предложи мноштво излаза. Мноштво решења. Свако дете у себи носи одлике Пипи Дуге Чарапе, зато немојте покушавати да „укалупљујете“ дете у оквире које нуди друштво. Нека живи ван свих оквира. Коме и требају ограничења када поседујемо неограничени ум. Запамтите, ограничења нису оквири које друштво поставља, ограничења су у глави. Не дозволите себи, а посебно не детету коме сте узор, да играте по правилима игре коју је неко смислио. Играјте своју игру. Игру која неће имати граница.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/862-pipi-duga-carapa-detaljno


Јелена Стошић Јовић, М. Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Добра мисао за сваки дан“ - Е. Еспеланд и Е. Вердик (Београд: Креативни центар /2012/)

Време је да један добра мисао постане део сваког вашег дана. Време је за нове одлуке. Нове тренутке. Нове успомене. Нове мисли. Не било какве мисли. Мисли које ће променити сво сивило које се нуди и обојити га новим бојама спектра за које и нисте знали да постоје.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=C340

Свакодневни живот је тежак, дешавају ти се разне промене и потешкоће, али увек постоји разлог и увек постоје они савршени тренутци који те подсећају колико чаробних и испуњавајућих ствари у животу има и управо то је оно што те води даље.  Питање ја само: колико смо далеко спремни да одемо и зарад чега. Ја се увек опредељујем за живот, срећу и љубав. Сматрам да је срећа у једноставности. Срећа је пут, а не циљ- као и живот. Да ли сами стварамо своју срећу и субдину, или неко одлучује о томе... Никада нисмо сигурни, никада нисмо испуљени- увек нам нешто мало фали за срећу. Имамо кућу- немамо дом; имамо сат- немамо времена, имамо све више доктора- све манеј здравља. И само се жалимо на свакодневницу. Није ни чудо, кад нам је испуњена свакојаким садржајима- што са телевизије, радиа, штампе... Свако јутро прво нас дочекају читуље, убиства, пожари... није ни чудо што нисмо срећни. Када бисмо свој живот уредили само стварима које нас усрећују онда бисмо били срећни. Сваки дан исто почиње и исто се завршава јер ми дане бојимо у боје које нам одговарају. Када бисмо само размишљали о срећи већ бисмо били помало срећни. Срећа је у нама самима, само је треба пронаћи. Дубоко у себи. Уколико неко тежи ка материјалним стварима- њега срећним чине материјалне ствари; ако је неко окренут породици- у породици проналази срећу. За свакога је срећа нешто другачије, нешто ново, а увек нешто непотпуно. Колико смо пута заплакали од среће? Колико пута смо се искрено обрадовали пријатељу? Или само његовом успеху... Ретко. Зато што је у човековој природи борба за егзистенцијом, тежња ка врху... Туђи успех је наш неуспех... И није ни чудо што нам увек нешто мало фали. Можда је срећа само кад си срећан без разлога. Или нема дефиниције среће. Свако је срећан на свој начин... Једноставно такав се родиш. Чак и човек који не даје животу ништа, тражи од живота све. И за чудо, ниједан човек не може да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема.Туђа срећа је увек већа.  Да ли постоји мерна јединица за срећу? Да ли постоје тренуци у животу када схватимо- сада сам срећан… Не. То много касније схватимо. Када видимо да је неко други срећан. И он је увек за нијансу срећнији од нас самих. А ми седимо завијени својом агонијом сањајући сан о срећи- јер сан о срећи више него срећа. Не живимо живот, не живимо снове, не заслужујемо да будемо срећни, јер смо постал као ларве које чекају да угледају један дан савршеног живота- знајући да не иде тако и да је то још једна илузија.
Када би нам продавали мање илузија о бољем животу, а више живота, онда би било бољег света за све. Не би било расне подељености, не би било слојева у друштву, слојева духовности и материјализма- него би сви били једнаки, са истом вером у све и истим материјалним средствима. Можда би и тада недостајало само мало. Можда је потребно да себе убедимо да имамо све и да смо савршени на овом несавршеном свету.  Рекли су: ако твоја срећа зависи од поступака других особа онда заиста не можеш бити срећна особа. Зато рано устајем (ко рано рани - две среће граби), не пролазим испод мердевина, преспавам петак тринаести, вратим се три корака уназад кад ми црна мачка пређе пут. Не, то није сујеверје. Само не жели да ми ништа не нарушава савршено несавршену срећу. Само желим да будем срећна. Зато што на свет не гледам очима обичног човека, већ срцем. Човек само срцем добро види, суштина се очима не да сагледати.
П.С. Испред вас је цела година. Једна година. 365 дана. Не чекају вас обични дани, ма колико год очекивали обичне дане. Ни један дан није обичан. Вредност ове књиге лежи у чињеници да не треба очекивати обичне дане. Пуна мудрости, савета и идеја које ће испунити сваки дан. Пуна промишљања и питања која ће подстаћи ваше размишљање. Једна песма каже да је сваки дан нови дан, никада не може бити досадан. И неће бити. Ваш водич за испуњенији живот је на клик од вас. Зато је препоручујем онима којима је најпотребнија, тинејџерима. Да се забаве и оставе телефоне по страни. Јер живот је далеко од друштвених мрежа - живот је једна мрежа пуна добрих мисли.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=C340


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Више од музичке игре“ - Маријана Милошевић Симић (Београд: Финеса /2017/)

Какав би био живот када музика га музика не би описивала? Вероватно живот у „молу“. Кажу да живот чине црне и беле дирке. Црне представљају све оно што нам се дешава, а што се не може означити као добро; беле оно што нас чини оним што јесмо - срећнима. Да живот не свира по црним и белим диркама, не бисмо имали савршену мелодију. Тако је и са нама, да се не дешавају лепе и мање лепе ствари, никада не бисмо знали да препознамо ни срећу ни срећне тренутке. А они лепршају око нас попут нота које мењају сваки наш тренутак. Зашто је важно препознати ноте и мелодију која ће нас водити кроз одрастање? Откријте.

Слика преузета са: http://finesa.edu.rs/vise-od-muzicke-igre/

Охрабривање је основа свега. Основа сваког почетка. Сваког музичког почетка. Где нема речи, музика проговара савршеним складом. Да ли тај склад мора увек да буде савршен? Не. Може се тежити ка савршености, али се не може почети и очекивати савршенство. У томе и јесте грешка едукатора. Полази се од идеје савршеног уместо од идеје корачања ка савршеном. Ако музика има моћ да обликује карактер, ко себе сматра довољно компетентним да тај исти карактер руши? Ако је љубав у основи свега, зашто проналазити грешке? Зато је охрабривање важно. Нико неће истог тенутка научити да свира било који инструмент, али не треба посустати, него охрабрити дете да покушава инова и изнова. Ако не помаже теорија, игра ће помоћи. Не било каква игра, већ 111 игара које су намењене свима који верују да никада није касно да се почне са учењем. Оставите све обавезе по страни и спремите се за музичко описмењавање кроз игру. Игре (њих 111) су разврстане у осам сегмената од којих је сваки подједнако важан:
  • Ритам.
  • Упознавање са музичким симболима, терминима и инструментима.
  • Игре за прстиће.
  • Игре за развијање певачког стваралаштва.
  • Слушање.
  • Звучне имитације и ономатопеје.
  • Игранка на нотном систему.
  • Кода.

Како је могуће да се дете музички описмени кроз игру? Могуће је. Игра је основа свега. Играјући се дете ствара и учи, а знања која стекне уз помоћ игре лако прерастају у вештине. Требало би само пронаћи довољно љубави у себи да гледамо срцем. А музика се једино срцем може разумети. Деца то знају. Зато им никада, али никада, немојте рушити мисао да нешто могу. Деца могу све. Охрабрите. Подстакните. Мотивишите.
П.С. Платон је рекао: „Музика даје душу универзуму, крила уму и машти и живот свему!“ Да ли желите да младом бићу ускратите оно што ће му дати крила. Можда није свако дете надарено за музику, али свако дете јесте надарено за неку област. Пустите га да само трага, да само открије којим путем ће га одвести живот. Можда ће то бити пут којим се ређе иде. Најбоље је ако иде тим путем, али му немојте показивати смер. Нека само погреши, научи, увиди грешку и нађе решење. Да није грешака нико од великих композитора не би ни постао толико значајан. Допустите вашем детету да греши. У васпитно-образовном раду имала сам прилику да се сусретнем са децом која су означена као она која „немају слуха“, али неизмерно воле музику. Неизмерно воле стварање. Зашто им ускратити љубав према нечему? Ко је довољно елоквентан да оцени да ли је неко дете музикално или није? Не омаловажавам никога, али пустите дете да само оцени. У томе лежи и значај ове књиге - препознавању и вежбању. Зато је препоручујем свој деци која воле музику. Да науче играјући се. Тако ће и најбоље научити. Препоручујем је свим едукаторима у музичким школама, да провере знања полазника користећи управо игре које је осмислила ауторка књиге. Препоручујем је и учитељима/учитељицама, наставницима/наставницама како не би делили децу на оне које немају и оне које имају слуха. Зар је толико важно да ће се у хору наћи један гласић који не зна да пева? Није важно јер тај гласић воли певање. Зар је важно да на школској приредби свака нота буде на месту? Није важно све док се деца играју и забављају. Учите од детета, растите кроз њега и његове потенцијале, оно ће само увидети грешке и радити на њима. Немојте га понижавати, похвалите га. Похватите сваки његов напредак. Ова књига ће вам помоћи у томе јер имате 111 начина да научите, играте се и похвалите дете.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Финеса на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://finesa.edu.rs/vise-od-muzicke-igre/


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Змајеви, принцезе и јунаци“ - приредио Миодраг Раичевић (Београд: Еvro Book /2017/)

Кажу да ако не познајете дрвеће, можете се изгубити у шуми. Међутим, ако не познајете приче, можете се изгубити у животу. Да ли живот онда представља лутање где нам смернице показују приче и бајке? Ако су путокази бајке уз које смо одрастали, како је могуће да уместо да трагамо за правим вредностима лутамо лавиринтом живота? Могуће је. Зато је потребно подсетити се свега што смо били пре него смо постали неко. Пре него смо постали одрасле особе. Подсетити се неодраслости и вере у све оно што смо прочитали. Вере да постоје змајеви, принцезе и јунаци. Мислите да не постоје. Варате се. Постоје и данас, живе међу нама, само у мало измењенијем облику у односу на онај који препознају бајке.


Слика преузета са: http://www.evrobook.com/zmajevi-princeze-i-junaci.html#sthash.H4WxlSBx.pdpyCwho.dpbs

Некада давно деца бејаху деца. Живот бејаше живот. Вера у љубав бејаше јача од свега. Бејаше. Давно беше. Данас, када нам је све на дохват руке, изгубили смо конекцију. Конекцију сами са собом. Лако је реконектовати се. Лако је повратити себе и веру у све оно што смо изгубили трчећи невидљиви маратон живота. Чини се да и деца губе веру да постоји све оно што живот чини живописнијим. Како је то могуће? Демистификација. Све оно у шта верују, одрасле особе им описују као нешто што не постоји. Како је могуће да зле виле, добре виле, јунаци и принцезе не постоје? Одрасле особе би рекле да никада нису ни постојале. Знам да постоје. Међу нама су сви они јунаци који свакодневно чине добра дела, али их не примећујемо јер журимо да не закаснимо. Међу нама се крију принцезе које верују у љубав и паролу „живели су срећно до краја живота“ али их не видимо јер нам искривљена слика стварности изједначава љубав са новцем. Заборављамо да се љубав не купује. Да се ништа вредно не купује. Покушајте да купите срећу. Покушајте да купите радост. Не можете. Зашто? Зато што све оно што се налази у нашој есенцији нема цену. Деци уместо књига купујемо телефоне, уместо времена проведеног са њим/њом плаћамо некога јер смо превише заузети. Како је могуће да су нам телефони увек доступни а да смо ми сами стално недоступни? Одговоре потражите у вама самима. Решење ће само доћи. Проблем не би био проблем када не би постојало решење, или макар вера у да ће све бити боље. Вера је кључ који смо оставили у брави одрастања. Нисмо га понели са собом. Али постоје врата за која не треба кључ. Врата која су увек била отворена за све оно који се усуде да верују да ће добро победити. „Бајке се најчешће прерано завршавају. Никад не кажу шта је било после, кад принц и принцеза одјашу са странице... Не пише шта се дешава с њима када морају да се снађу у свету, да зараде новац и одбране се од зла“. Зашто то не пише? Зато што верујемо да је љубав та која их води. Уколико је у вама остала макар трунцица наде да добро побеђује зло и да љубав побеђује све, онда је књига „Змајеви,принцезе и јунаци“ права књига за вас и оне којима је таква вера неопходна - деци. Подстакните децу да маштају, размишљају и промишљају о сваком догађају који ће уследити. Бајке које се налазе испред вас нису проницљиве - то су управо оне бајке због којих пламичак наде у вама и даље гори.

Аждаја и царев син,Морски змај и лепа Јованчица,Језерски змај и Иван царевић,Царевић Јован и принцеза Марта,
Троглава неман иДванаест мрва.

Откријте коју поуку крије ова бајка и пустите да вас она води кроз живот. Никада није касно. Никада није рано. Сада је тренутак. Сада је право време да сазнате куда може да вас одведе свет бајки.

П.С. „Бајке деци не одају тајну да змајеви постоје. Деца то знају. Бајке им само одају да се змајеви могу убити“. Како је могуће да смо заборавили да се увек можемо борити, чак и против оног што се чини много супериорнијим од нас самих? Како је могуће да смо заборавили на снагу нашег унутрашњег бића, него је упорно тражимо у популарној психологији? Доказано је дасу бајке моћније од сваког психолога на свету. Уместо што ћете о проблемима дискутовати са психологом, почните да дискутујете о решењима сами са собом - читајући бајке. Не верујете да је тако? Покушајте. Бајке крију све животне истине. Све оно што живот чини животом. Зато ову књигу препоручујем онима који су заборавили себе на путу да постају своји. Вратите се себи како бисте могли да повратите дете које чучи у свакоме од нас. Не треба много труда. Треба само пронаћи довољно воље.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Evro Book на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.evrobook.com/zmajevi-princeze-i-junaci.html#sthash.H4WxlSBx.pdpyCwho.dpbs


Јелена Стошић Јовић, M.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Забава за успут: 324 активности за целу породицу“ - Синтија Л. Копланд (Београд: Креативни центар /2014/)

Кажу да забава долази непозвана. Ако је позовете, никада неће бити толико забавна колико може бити ако се сама од себе створи. Зато уместо позивања - призовите све оно што чини дан забавнијим. Чини се да смо у журби да будемо бољи, успешнији, признатији заборавили шта је забава и како да живот учинимо срећнијим. Заборавили смо шта је игра, како бити савршено одрастао и савршено детињаст у исто време. Зато је ту књига „Забава за успут: 324активности за целу породицу“ која ће вас подсетити на све оно што чини живот - забава, смех и игра. Савршени приручник како да останете одрасли а да сачувате дете у себи.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=D130

Игра је озбиљно занимање. Само треба пронаћи дете у себи које је довољно озбиљно да се игра. Како нам живот пролази у чекању свега и свакога, испред вас је склоп игре, одрастања и неодрастања. Мислите да живот не пролази у чекању? Грешите. Чекамо аутобус, чекамо храну у ресторану, чекамо редове у банци, чекамо ред код фризера. Како не бисте живот проводили у чекању, време је да научите да квалитетно проводите своје време. Књига „Забава за успут: 324активности за целу породицу“ ће вас пратити куда год да кренете. Очекују вас следећи скупови игара, које су разврстане према (не)прилици. Јер, није свако чекање забавно, а на вама је да га учините забавним.

  • Игре за сваку прилику,
  • игре у ресторану,
  • игре у колима,
  • игре у чекаоницама,
  • игре у лекарским ординацијама,
  • игре у продавници,
  • игре код фризера,
  • игре за чекање у реду,
  • игре које се играју напољу,
  • игре на аутобуској станици,
  • игре у авиону,
  • игре које се играју када је мама заузета,
  • игре за бебе.


Поред наведених игара чекају вас и игре које можете играти приликом дугих вожњи аутомобилом, авионом... Можда и најважније од свега, чекају вас и игре које ће прекинути свађу деце. Управо у томе и лежи значај ове књиге, чињеница да игра може да прекине све. Сваки ред и сваку свађу. Потребно је да будете довољно мудри да свађу претворите у забаву, да чекање претворите у игру. Живот вам никада неће бити исти. Постаћете повезани невидљивим нитима које чине срећу.

П.С. Кажу да човек постаје најближи себи када постигне онакву озбиљност коју има дете док се игра. Колико смо ближи себи када се непрестално удаљавамо од нас самих. Од свих оних који су нам блиски и онима који нам значе. Свих оних који представљају наш цели свет. Управо зато што покушавамо да досегнемо све оно што је пролазно, заборављамо на све оно што стоји у месту и чека нас. Породицу. Да, заборављамо породицу јер јој не посвећујемо довољно времена. Довољно времена не значи одвојити одређену суму новца како бисте купили срећу. Срећа се не купује. Срећа се ствара. Запамтите да је дечији живот попут комада папира на који свако оставља белешку. Пазите шта ћете написати. Зато ову књигу препоручујем свим родитељима, посебно онима који немају довољно времена - да схвате да је сасвим мало времена да би њихово дете довољно одрасло. Препоручујем је и свим учитељима/учитељицама како би своје часове учинили забавнијим, чак и оне који се чине забавним. Ова књига би требало да постане део сваке школе и део сваке породице, јер ће повезати све оне који се нису дали припитомити.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=D130


Јелена Стошић Јовић, M.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Прича о Јангу“ - Урош Петровић (Београд: Лагуна /2017/)

Да ли су жеље обрнуто пропорционалне могућностима? Или су, пак, могућности обрнуто пропорционалне жељама? Да ли је потребно досегнути одређене могућности како би се жеље оствариле? „Прича о Јангу“ и јесте прича о жељама и могућностима. Оставарењу свих неопходних услова како би жеља постала остварива. Да ли је остварење једне жеље довело до остварења жеља о којима се није сањало, сазнајте у роману који нуди причу о повезаности судбина и сплета околности које воде до неизвесног краја.

Слика преузета са: https://www.laguna.rs/n3622_knjiga_prica_o_jangu_laguna.html

Желео сам пса. Одлуку о томе коју расу да изаберем разматрао сам много пажљивије него када сам бирао девојку, први аутомобил, смер на факултету или животни позив. Иако у раним двадесетим, тада сам био сасвим свестан да бирањем чињенице да није свеједно с ким ћу делити судбину наредних петнаестак година. Дружења удвоје с толиким стажом неизоставно мењају оба живота.

Живот није живот ако га не делимо са неким. Љубав није љубав ако се не умножава. Срећа није срећа ако не постаје већа. А може постати већа ако имамо са ким да је поделимо. Важно је знати да неко вама поклања цели живот. Да, читав живот. Само вама. На вама је колико ћете љубави и среће поделити са неким ко вам поклања себе целог.

Како и када се догодило да ми се листа жеља тумбе преокрене, не сећам се. Знам само да се тај апсурд непобитно догодио, још једном доказујући колико живот на планети Земљи уме да буде зачудан и недокучив. Укратко - желео сам француског булдога и ниједна друга раса није долазила у обзир.

Шта су жеље, а шта могућности? Колико су жеље оствариве и како је могуће да неоствариве жеље добију остварење? Све је могуће ако довољно желимо. Н екажу узалуд да пазимо шта желимо.

Како то половично бива да се суманутим жељама, и моја је у почетку изгледала прилично безнадежно. Паса те расе у мојој земљи једноставно није било, а тадашња Србија није била баш симбол живахне међународне трговинске размене и сарадње. Ипак, ни на крај памети ми није било да мењам своју одлуку те да помирљиво и здраворазумно изаберем љубимца неке друге паснине. Није то мој манир. Онда се усуд мало поиграо... Мало, али мајсторски!

Колико живот може да се поигра? Да ли се судбина игра са нама само онилико колико јој дозволимо или без дозволе мења наш живот из корена? Како ће један пас променити живот наратора? Како ће постати најпрепознатљивији пас на просторима Србије? Како ће несебична љубав према псу постати инспирација свих дешавања која ће уследити? Одговоре потражите у роману који ће вас подсетити да љубав није далеко. Љубав се налази у сваком од нас. Довољно љубави да можемо да је поделимо, јер ће се дељењем умножити.

П.С. Када бирате љубимца, морате знати да не бирате само некога ко ће вам правити друштво и кога ћете занемарити после одређеног времена. Морате да знате да неко вама поклања цели живот не тражећи ништа од вас. Ништа осим мало ваше пажње и времена. Ваша душа се огледа у души вашег љубимца. Ако му не покажете довољно љубави - како можете очекивати љубав заузврат? А добићете је. Много више него што заслужујете. Јер љубимци не знају да не воле. Не знају да не поштују. Они ће се радовати сваком вашем погледу, свакој вашој мрвици пажње. Зато препоручујем ову књигу свима онима који желе да у свој живот доведу још један живот, живот који не може да вам каже када му недостајете, када му је потребна ваша пажња. Живот који не може да вам каже колико му значите. То треба препознати. То треба ценити. Значај ове књиге лежи у чињеници колико је важна љубав. Љубав која се само зна препознати. Љубав која доказује колико је важно гледати срцем.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3622_knjiga_prica_o_jangu_laguna.html


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Eма и Тесла 1- Замало смртоносни зрак“ - Иштван Лакатош (Београд: Одисеја /2017/)

Колико живот може да се окрене када Тесла постане саставни део вашег живота? Да, Никола Тесла. Можда ће се променити ако ви постанете део његовог живота и његове приче иза које по предању стоји један „особењак“. Да ли је то предање само предање или је истина далеко другачија од онога што је важило за Николу Теслу? Одговоре потражите у роману Иштвана Лакатоша који на веома специфичан начин приказује илуструје све оно што чини биће и дело једног генија. Уколико мислите да је ово само Теслина биографија, варате се. Роман је много више од биографије, много више од илустрованих изума, много више од генијалности.

Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/1012-ema-i-tesla-1-detaljno

Ово се дешава у једном ПРЕДАЛЕКОМ ВЕЛЕГРАДУ. Тако се зове јер је баш, баш далеко. Ако не верујете, погледајте само кро прозор! Да ли га видите? Наравно да не, јер је стварно превише далеко да би се видео, ПРЕДАЛЕКО.

У далеком, предалеком велеграду, по крововима кућа шуњала се једна тајанствена особа. Али, зашто би се неко шуњао по крововима? Постојао је неки план, план крађе. Да, тајанствена особа је крадљивац. А постоји и нешто горе од чињенице да је неко крадљивац - чињеница да је крадљивац, уствари, крадљивица. Да, крадљивац је девојчица.

Још се није помирила с тим да се овде горе све плаћа некаквим безвезним папирићима, а Калауз је захтевао од њих да се сваког дана врате пуних џепова. Најбоље су пролазили кад су крадуцкали о оне сјајне како-се-беше-зову.Девојчица је рачунала да ће је због тих тобож драгоцених дрангулија извесно време оставити на миру. Калауз је издашно делио ћушке, а понекад би их из чиста мира оставио без вечере. Зато није било лоше грицнути за време ноћних похода.Баш је хтела да се врати, кад је у даљини угледала НЕКУ ЧУДНУ НАПРАВУ! Издалека је имала облик куполе, а изнутра је треперило плавичасто-беличасто светло. Била је прилично ЗАСТРАШУЈУЋА. 

Ко су они? Они су сирочићи које је нашао Калауз. Деца која уместо детињства и играчака преживљавају све оно што нико не би желео ни да доживи. У свом походу на плен те вечери, девојчица-крадљивица, је наишла на нешто крајње неочекивано и чудно. Ко зна, можда ће Калаус бити задовољан крађом која се одвијала те вечери. Само, како украсти веома чудну направу када нико није сигуран како она функционише. Добро, можда не баш нико. Тај који је направио сигурно зна чему је намењена.

Кад - нешто се помаче пред њом. Нека сувоњава прилика у белом мантилу дреждала је међу калемовима и - ЗУРИЛА ПРАВО У ЊУ! Није успела ни да дође до даха, а купола се отвори и она се суноврати у дубину, посред муња.

Нико други него највећи геније свих времена. Посебно времена у коме је Ема, девојчица крадљивица, живела. Сусрет Николе Тесле и Еме није био ни мало пријатан, посебно не по Ему која је падајући кроз куполу, завршила право у каду пуну воде. Још непријатније је било када је сазнала да „сувоњава прилика у белом мантилу“ није сама.

Ко је живео са Теслом? Како се Тесла понашао према свима онима који су случајно или намерно постали део његовог живота? Како је Тесла оживео свог пса? Који научник је хтео да надмаши Теслу и његове изуме? Како је Ајнштајн постао део живота Николе Тесле? Колико живот може да се окрене када Тесла постане саставни део вашег живота? За све оне који су постали саставни део Теслиног живота, живот се јесте променио. Полако и нечујно, а у исто време брзо и гласно. Промене су изражене у животу Еме. Животу који је живела код Калауза и животу који живи код Тесле, почевши од сивих металних кревета који се налазе код Калауза и оних који певају успаванке који се налазе код Тесле. Ненавикнута на све што је добро, Ема, се налази у чуду. Временом чудо постаје нормално. Све оно што се чинило чудом, уствари, јесу нормалне околности. Живот има смисла јер Ема упознајући Теслу, упознаје себе. Упознаје бића која се чине чудним. Сва та чудна бића јесу своја. Нико их није приморао да буду оно што нису, за разлику од Калауза. Свако од бића која се налазе у Теслиној околини има потпуну слободу. Слободу за коју Ема није знала ни да постоји јер је њен живот био сачињен од мрвица свега што је добијала.

П.С. Како живот може да се промени када ви постанете саставни део живота Николе Тесле? Веома. Свако чудо, ма колико чудесно има своје научно објашњење. А за оно што наука објаснити не може - љубав налази решења. Роман о Еми и Тесли „Замало смртоносни зрак“ јесте прича о несебичности једног „особењака“ који прихвате све оне који су другачији о одбачени. Чини се да „Замало смртоносни зрак“ није само изум, већ зрак наде који је преплавио биће Еме, управо из разлога што Ема није навикла ни на шта што је добијала у кући Тесле. Иако нико раније није веровао у њу, посебно Калауз, Ема решава све, наизглед, нерешиве ситуације, оне у којима ни сам Варнава не налази решење. То што Ема није одрасла у средини која ће је мотивисати и подстаћи да непрадује у сваком смеру, не значи да је она остала да живи у оквирима који су јој понуђени. Бежећи из оквира налази неограничену генијалност. Зато ову књигу препоручујем свима неограниченог ума (посебно узрасту 9-12 година). Не дозволите да вас нико ограничава.Не дозволите да будете део ограничења у свету у коме ограничења не постоје. Научите да су ограничења само у глави и не доволите да постану саставни део вашег живота.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/1012-ema-i-tesla-1-detaljno

Јелена Стошић Јовић, М.Sc

Ознаке:
0 коментара |
Пријавите се на: Постови (Atom)