twitter
rss

Кажу да ако не познајете дрвеће, можете се изгубити у шуми. Међутим, ако не познајете приче, можете се изгубити у животу. Да ли живот онда представља лутање где нам смернице показују приче и бајке? Ако су путокази бајке уз које смо одрастали, како је могуће да уместо да трагамо за правим вредностима лутамо лавиринтом живота? Могуће је. Зато је потребно подсетити се свега што смо били пре него смо постали неко. Пре него смо постали одрасле особе. Подсетити се неодраслости и вере у све оно што смо прочитали. Вере да постоје змајеви, принцезе и јунаци. Мислите да не постоје. Варате се. Постоје и данас, живе међу нама, само у мало измењенијем облику у односу на онај који препознају бајке.



Некада давно деца бејаху деца. Живот бејаше живот. Вера у љубав бејаше јача од свега. Бејаше. Давно беше. Данас, када нам је све на дохват руке, изгубили смо конекцију. Конекцију сами са собом. Лако је реконектовати се. Лако је повратити себе и веру у све оно што смо изгубили трчећи невидљиви маратон живота. Чини се да и деца губе веру да постоји све оно што живот чини живописнијим. Како је то могуће? Демистификација. Све оно у шта верују, одрасле особе им описују као нешто што не постоји. Како је могуће да зле виле, добре виле, јунаци и принцезе не постоје? Одрасле особе би рекле да никада нису ни постојале. Знам да постоје. Међу нама су сви они јунаци који свакодневно чине добра дела, али их не примећујемо јер журимо да не закаснимо. Међу нама се крију принцезе које верују у љубав и паролу „живели су срећно до краја живота“ али их не видимо јер нам искривљена слика стварности изједначава љубав са новцем. Заборављамо да се љубав не купује. Да се ништа вредно не купује. Покушајте да купите срећу. Покушајте да купите радост. Не можете. Зашто? Зато што све оно што се налази у нашој есенцији нема цену. Деци уместо књига купујемо телефоне, уместо времена проведеног са њим/њом плаћамо некога јер смо превише заузети. Како је могуће да су нам телефони увек доступни а да смо ми сами стално недоступни? Одговоре потражите у вама самима. Решење ће само доћи. Проблем не би био проблем када не би постојало решење, или макар вера у да ће све бити боље. Вера је кључ који смо оставили у брави одрастања. Нисмо га понели са собом. Али постоје врата за која не треба кључ. Врата која су увек била отворена за све оно који се усуде да верују да ће добро победити. „Бајке се најчешће прерано завршавају. Никад не кажу шта је било после, кад принц и принцеза одјашу са странице... Не пише шта се дешава с њима када морају да се снађу у свету, да зараде новац и одбране се од зла“. Зашто то не пише? Зато што верујемо да је љубав та која их води. Уколико је у вама остала макар трунцица наде да добро побеђује зло и да љубав побеђује све, онда је књига „Змајеви,принцезе и јунаци“ права књига за вас и оне којима је таква вера неопходна - деци. Подстакните децу да маштају, размишљају и промишљају о сваком догађају који ће уследити. Бајке које се налазе испред вас нису проницљиве - то су управо оне бајке због којих пламичак наде у вама и даље гори.

Аждаја и царев син,Морски змај и лепа Јованчица,Језерски змај и Иван царевић,Царевић Јован и принцеза Марта,
Троглава неман иДванаест мрва.

Откријте коју поуку крије ова бајка и пустите да вас она води кроз живот. Никада није касно. Никада није рано. Сада је тренутак. Сада је право време да сазнате куда може да вас одведе свет бајки.

П.С. „Бајке деци не одају тајну да змајеви постоје. Деца то знају. Бајке им само одају да се змајеви могу убити“. Како је могуће да смо заборавили да се увек можемо борити, чак и против оног што се чини много супериорнијим од нас самих? Како је могуће да смо заборавили на снагу нашег унутрашњег бића, него је упорно тражимо у популарној психологији? Доказано је дасу бајке моћније од сваког психолога на свету. Уместо што ћете о проблемима дискутовати са психологом, почните да дискутујете о решењима сами са собом - читајући бајке. Не верујете да је тако? Покушајте. Бајке крију све животне истине. Све оно што живот чини животом. Зато ову књигу препоручујем онима који су заборавили себе на путу да постају своји. Вратите се себи како бисте могли да повратите дете које чучи у свакоме од нас. Не треба много труда. Треба само пронаћи довољно воље.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Evro Book на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.evrobook.com/zmajevi-princeze-i-junaci.html#sthash.H4WxlSBx.pdpyCwho.dpbs


Јелена Стошић Јовић, M.Sc.

0 коментара:

Постави коментар