twitter
rss

Колико времена бисте посветили учењу страног језика, посебно ако мислите да вам тај језик никада неће бити од користи? Није у питању латински, већ енглески језик. Сложићете се да већина познаје енглески језик у довољној мери да може да разуме и комуницира на истом. Али, шта се дешава када не желите да разумете нити да комуницирате на енглеском језику? Јунак романа „Шифра Вавилон“ ће у процесу учења страног језика упознати себе и све оне који су му блиски. Данијел Пенак ће судбину Камоа приказати кроз призму (не)срећних околности које ће променити све оно што је Камо сматрао исправним.


„Двојка из енглеског, уместо петице!“ Камоова мајка је зафрлјачила ђачку кнјижицу на мушему. „Јеси ли задовољан?“Толико је дивљчки витлала књижицом да је Камо морао да одскочи да би избегао кафу из преврнуте шољице.

Насупрот енглеском језику који Камо није ни мало волео, историја је био предмет коме је Камо придавао пажње. Подједнако као и његова мајка која није придавала паже дотадашњим пословима. Камо. Знајући да је мајка успела да претходни посао задржи свега десет дана, сматрао је да она није најбољи модел истрајности. Али…

„ОК, ти мали ђаволе, хајде да се погодимо: из ових стопа ћу потражити нови посао, наћи ћу га и сачуваћу га. А ако ја испуним свој део погодбе и три месеца сачувам посао, ти ћеш у наредна три месеца научити енглески, договорено?“Камо је прихватио без оклевања. Објаснио ми је да уопште није у опасности. „С таквом нарави не би могла да задржи ни посао светионичара: и галебове би изгрдила на пасја кола!“

Међутим, чини се да Камо није ни мало познавао своју мајку. Није ни мало познавао у којој мери она може бити упорна, посебно када има циљ испред себе- да Камо научи енглески језик. Циљ је водио ка послу који је захтевао истрајност, а коме је Камоова мајка приступила више него одговорно. Три месеца је прошло невероватном брзином. Испред очију Камоа су се ређале слике на релацији могућег/немогућег. Немогуће је постало могуге. Енглески се научити мора у временском периоду од три месеци.

„Како мислиш да научим цео језик за три месеца?“Мајка само што није кренула на посао, била је у мантилу, са шеширом и ташном.„Твоја мама има решење!“Отворила је ташну и пружила му лист папира преко којег се протезао списак личних имена која су звучала британски.„Шта је сад ово?“„Имена петнаесторо деце с којим можеш да се дописујеш. Изабери једно дете и пиши му писма на француском, тај дечак или девојчица ће ти одговарати на енглеском, и за три месеца ћеш бити двојезичан!“

Али, Камо не познаје ту децу, о чему би могао да им пише? Како почети писмо намењено странцу? О чему писати некоме кога не познајемо? Камоова мајка је била од оних жена која се никада није дала преварити. Како ће Камо то открити? Да ли ће успети да научи енглески језик за три месеца? Зашто се потписује шифром Вавилон? Ко стоји иза те шифре? Како се дописивати са неким ко никада није чуо за телефон? Да ли постје особе које никада нису чуле за телефон? Одговоре на ова питања потражите у роману „Шифра Вавилон“ који ће доказати да је све могуће уз помоћ довољно воље. Одговор који ћете можда највише тражити је ко је Кетрин Ерншо и како је могуће да она припада времену данашњице? Верујте, повероваћете у сва чуда која свет може да понуди.
П.С. Kaда вас живот изненади очекујте неочекивано. Сва чуда обједињена у књизи која зрачи љубављу и пожртвованошћу. Стога ову књигу препоручујем свој деци света која не верују у себе, да поверују да је све могуће и изван граница могућег. Препоручује ову књигу и одраслима, да схвате колико начина постоји да убедимо дете да заволи све оно што није волело. Верујте, после читања књиге доживећете катарзу. Потпуну катарзу. Слике ће се ређати испред вас и мењаће визију ваше свести.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/814-kamo-sifra-vavilon-detaljno

Јелена Стошић Јовић, М.Sc


Проблеми са којима се родитељи данашњице сусрећу немају границе. Деца одрастају у савременом интерактивном окружењу пуном савремених технологија у коме не помажу традиционални савети. Како традиционалне савете прилагодити савременом детету је изазов са којим се сусрећу не само васпитачи/васпитачице, учитељи и учитељице него и родитељи. Како доћи до појма мирније, лакше и срећније родитељство сазнајте у књизи која нуди много више од савета прилагођеним савременом детету. Савети, методе и технике обједињени су у револуционарни програ који мења породични живот.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=D171

Прилагођавање одраслог бића бићу детета представља немогућу мисију, али са дететом треба бити дете. Похвала коју одрасле особе не примењују има велики значај за дете и његово одрастање. Покуда као метод, може се показати делотворном, али само у изузетним случајевима. Али, зашто користити покуду када похвала има знатно позитивнијег учинка. Пратите понашање детета након похвале и након покуде и приметићете две сасим опречне ситуације. Покушајте да сваки труд детета наградите, вратиће вам се вишеструко. Две области којима се ауторска бави су: основне стратегије за стварање мирнијег, лакшег и срећнијег породичног живота и како пребродити кризне моменте – примењивање основних стратегија да би се побољшало понашање током целог дана. Области су подељене на поглавља како би се дошло до одговора на свим нивоима у циљу мирнијег, лакшег и срећнијег живота деце и родитеља. Питања којима се ауторка бави су:
  • Шта модерно родитељство чини толико стресним и шта у вези са тим можемо да урадимо?
  • Уз Мирније, лакше, срећније родитељство можете да промените чак и оне аспекте родитељства који изазивају највеће фрустрације;
  • Описна похвала – најснажнија мотивација;
  • Припремање за успех - једноставне технике које углавном спречавају лоше понашање смањујући отпор и одбијање.
  • Рефлективно слушање: како да кукање и лоше понашање сведете на најмању меру ублажавањем фрустраије, беса и анксиозности.
  • Никад не говорите двапут – метод у шест корака помоћу којег се деца уче да ураде оно што тражите када им се то једном каже.
  • Како брзо зауставити лоше понашање.
  • Награде и казне – како их користити да би се сузбило лоше понашање и побољшала сарадња.
  • Јутарње припреме – како мирно почети дан.
  • Обедовање – како се изборити са пробирљивошћу и побољшати понашање за столом.
  • Односи између браће и сестара – како сузбити свађе и помоћи деци да се лепо слажу.
  • Седење испред екрана – како задржати контролу над коришћењем електронских медија у кући.
  • Домаћи задатак – како да га дете уради без муке.
  • Поспремање собе – како повећати одговорност и смањити отпор.
  • Кућни послови – како мотивисати дете и научити га томе шта је тимски рад.
  • Самостално играње – како научити дете да буде самостално и да решава проблеме
  • Одлазак у кревет и спавање - како мирно завршити дан.

Постоји лакши начин за организовање дана и дневних обавеза. Препустите неке од обавеза детету и пратите његов напредак. И у случају да погреши, похвалите га и нежно употите како да следећи пут не понови грешку. Контрола сваког корака детета након задатка представља незаобилазни процес како би се обезбедило срећније детињство. Контрола не значи пратити сваки корак детета, већ сагледати финални продукт који ће добити на значају препознавањем. П.С. Можда се, нама одраслима, неке ствари које дете уради чине бесмисленим, али није тако. Сваки позитивни исход треба да води ка награђивању, јер ће награда обезбедити не само срећу детета, него ће се оно потрудити да више напредује у свим областима. Стога препоручујем ову књигу свим родитељима који имају проблема са непослушношћу детета. Ни једно дете није непослушно. Методе које смо употребљавали су погрешне. Обично полазимо од чињенице да је исход погрешан. Значај ове књиге лежи управо у чињеници да би требало преиспитати своје методе и ставове и применити понуђене како би могли да пратите исход. Верујте да ћете бити изненађени. Неће вас изненадити понашање детета већ промене које су настале у вашем понашању. Књигу бих такође препоручила и васпитачима/аспитачицама и учитељима/учитељицама како би покушали да примене методе које су се показале делотворним и у разреду с обзром на чињеницу да је сама ауторка завршила Учитељски факултет.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=D171


Јелена Стошић Јовић, M.Sc.

Живот је некад сив, некад жут. Живот чине звукови који га обликују. Ноте. Мноштво нота које су обележиле све оне тренутке када смо се осећали толико живим да смо се осећали као да наше тело не припада нама. Да ли живот престаје када нема нота које би могле да га прате? Или почиње баш у оним паузама које чине да се замислимо и удахнемо тренутак? 40 разлога да се осетимо живим и подсетимо свих оних који су обележили наше одрастање, 40 легендарних извођача и музичких група од Прислија до савремених извођача. Подсетимо се оних који стварају ван граница времена и простора. Понудимо онима који тек обликују музички укус могућност да сагледају музику која се не креће ни по каквим оквирима.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=C630
Елвис Присли је 1954. године у малом музичком студију у Мемфису, на југу САД, снимио песму That`s All Right, Mama. У њој је спојио афроамеричку музику, ритам и блуз, односно R&B, и кантри музику, коју су свирали белци. Тај дотад невиђени звук представља почетак рок револуције, која убрзо стиже и до Уједињеног Краљевства.
The Beatles и The Rolling Stones, а касније и група The Who, одвацују почетне утицаје, граде сопствени стил и стварају музичку подлогу за друштво које су захватиле велике промене. Убрзо су ти музичари постали идоли публике широм света. Гласним вриштањем или тихим мрмљањем, док снимају у студију или наступају на концертима, они свету обзнањују све своје емоције - од оних најсветлијих до оних најмрачнијих.

Када ноте обузму ваш дух, он се уздигне до бескраја. Дух који се креће кроз деценије и деценије стваралаштва уз које се живело, одрастало, дисало.
Рокенрол се тада непрекидно развијао и мењао: од хипнотичке дисторзије психоделичног рока (Pink Floyd, The Doors), преко протестне песме фолк музике (Bob Dilan, Nil Jang), и виртуозних соло наступа хард-рок музичара (Led Zeppelin, AC/DC), синкопираног ритма реге музике (Bob Marli), ексцентричности и блештавила глам-рока (Dejvid Bouvi), урбанистичког и насилног панк-рока (Peti Smit, Sex Pistols, The Clash), до суморне атмосфере новог таласа (The Cure, Depeche Mode), али и репа (Wu-Tang Clan, N.W.A.) или електронске музике (Daft Pank).

Музика која је тражила инспирацију ван времена у коме се стварала и ствараоци чије је деловање засебно приказано. Кроз књигу упознаћете се са унапред приказаним извођачима и музичким групама, који нису приказани компаративно већ засебно, свакоме од њих је поклоњен засебан простор какав и заслужују.

П.С. Живот није ни сив ни жут. Живот чини спектар боја које могу да се препознају само у нотама и паузама ствараоца који су обележили не само наше бивствовање, него и оних од којих смо наследили музички укус. У време када се нуди низ нота потребно је пронаћи онај низ коме припадамо. Открити оне ноте које плешу са нама. Кажу да би требало замислити живот у ритму музике за плес. Пронађите ваш ритам и плешите. До зоре. Вредност ове књиге лежи у чињеници да нуди оне ствараоце који никада нису познавали оквире, оне који су били спремни да се играју нотама и понуде нам плес до бескраја. Стога препоручујем ову књигу свима који су одрастали уз ствараоце, како би се подсетили свих времена и свих добрих и лоших тренутака које смо превазишли захваљујући овим ствараоцима. Препоручила бих је и најмађима, да истраже свој музички укус, да се пронађу и открију у разноликости звукова којима обилује ова књига. Ову књигу не чине само речи и представљање извођача и музичких група, ову књигу чини низ нота које се смењују из стране у страну. Нота због којих је могуће замислити живот у ритму музике за плес.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=C630


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Зваћу се мама. Веома ускоро. Можда се све чини далеко, али полако схватам да је све само на један трептај од стварности. Можда ће ми ускоро бити потребан осмех за сваки дан, посебно за оне дане који долазе када се емоције чине местимично променљивим. Можда ће ми бити само потребан водич за улогу суперхероја. Водич за улогу у којој ћу се представљати мамом. Важност књиге „Зовем се мама“ лежи у чињеници да као маме нисмо саме. Да увек поред нас постоји један Зму (како га списатељица назива) који дели прво место у такмичењу за суперхероја и један или више оних који нам олакшавају (читај отежавају) трку за првим местом. А чему трка? Куда журити? Ауторка ће нам на један хумористичан, нежан, брутално искрен начин открити да не треба журити, јер ма колико журили, у једном тренутку ћемо схватити да желимо да вратимо време када се све чинило хаотичним пре него је наступио период одрастања.

Ја сам се некада презивала Миленковић. Звала сам се Јелица. Сада се презивам Грегановић, а зовем се Мама. То је име на које ћу се пре окренути, но да ме оним првим позовете. Мама је реч на коју се осврћем и спремно одазивам чак и када ме онај ко зове уопште нема ни на списку људи које је икада упознао, нити слути да постојим на овом свету. Зато ако ваше дете писне: „Мама!“, а непозната жена му притрчи и стави се на располагање, то сам ја. Само да знате.

Мама. Низање слогова у реч која мора да се заслужи. Очекивање када ће беба изговорити прву реч. Шта ако прва реч не буде мама? Шта ако после прве речи пребрзо дође време за писање речи? Шта ако је на третптај далеко спремање за први дан школе до спремања за матуру? Шта ако мир породичног дома прерасте у вапај за планинама и ненасељеним подручјима? Шта ако путовање за двоје прерасте у путовање за троје (можда чак и петоро)? Како бити спреман за све оно што долази? Једноставно. Преживећете. Верујем да ћемо преживети пре него се са Зму-ом одселимо далеко од топлине породичног дома у потрази за тишином. Верујем да нисмо ендемска врста, али да смо посебна врста која заслужује одликовање. Зато, уместо потраге за одговорима, крените у потрагу. Њени кораци су базирани на искуству. Њени кораци нису несигурни као наши. Она се зове Мама.

Зато сам Мама. Она која се окреће и тражи ко је зове чак и када би требало да јој је потпуно јасно да дечији глас који је ту реч писнуо на улици никако не може њу да зове, ако ни због чега другог, онда зато што су њена деца већ неко време власници гласова одраслих људи. Нема везе. Ја стајем на свако „мама“, и гледам ко ме зове. Спремна сам да притрчим у помоћ, да подигнем, утешим, обришем, придржим, чујем жељу, нахраним, обучем, свучем, донесем, помазим, објасним... Нема везе кога стварно зову, ја сам ту. Ја, Мама...

Позовите вашу маму. Захвалите јој што сте постали такви. Свака црта карактерних особина које носите је црта која је нежно осликана рукама које су нас повијале, дојиле, купале, брисале сузе, делиле загрљаје. Захвалите јој на свемуи затражите опроштај за све неприлике због којих више никада неће бити она жена која је била пре вас. Пронађите албум са старим сликама. Присетите се одрастања. Присетите се детета у себи и оживите га. Пустите машти на вољу. Једном се живи. У то име нека живот буде вечна игра која неће проћи за трептај ока.
П.С. Чини се да исповест једног (или три) одрастања не може да се прочита у једном даху. Верујте да може. Књига ће вас оставити без даха. Свака реченица која лебди испред очију претвара се у масу од пластелина која добија облик и потврдну констатацију. Уколико, попут мене, још увек нисте постали родитељ (али сте на ролеркостеру постајања) ова књига ће вас уплашити. Само се шалим. Нема потребе да очекујете неочекивано. Ова књига ће постати ваша Библија и путоказ са смерницама иза сваког угла. Огледала сам се у њој. Све прилике и неприлике које сам приређивала својим суперхеројима. Огледала сам се као мајка. Препознала сам се као мајка. Наглас сам читала реченице које су потврђивале да ће моје дете бити баш налик мени - индиго дете, индијанац/индијанка, дете које ће тражити помоћ а временом је неће прихватити. Стога ову књигу препоручујем свим оним женама које ће се називати мајкама, да схвате да неће бити једине на свету које ће преживљавати непроспаване ноћи. Осврните се око себе. За пар месеци срећа ће добити свој облик. А довољна је срећа ако имате правог ЗМУ-а поред себе, оног који ће преузети одговорност одрастања са вама. Такође бих је препоручила свим оним женама које се зову мамама, да науче како успорити. Одрастање детета је на трептај од нас. И саме смо доказ тога. Осврните се око себе, дишите, плешите, радујте се. Довољно је било разлога за бригу. Научите да будете дете поред вашег детета. Само ако сте спремне да поново постанете дете верујте бићете најбољи пример родитељства. Ја, која ћу се ускоро звати мама и која одбијам да поверујем у чињеницу одрастања једва чекам да се суочим са изазовима родитељства. Не, то није борба против ветрењача. Да, то је игра прављења ветрењачи.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3328_knjiga_zovem_se_mama_laguna.html


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Кажу да живот прави планове док ми правимо планове за живот. Неке наше одлуке из прошлости, протежу се и кроз садашњост и утичу на будућност. Да ли свесно правимо грешке знајући да ће нас коштати или да ћемо касније о њима размишљати. Прича романа „Породични кавез“ наставља се тамо где се завршила у роману „Фрајер са суседног гроба“. Питања која су остала неогроворена, сада добијају одговор или само привид одговора. Очекујте причу која је орјентисана на међуљудске односе који се мењају из поглавља у поглавље. Да ли ће Анита и Бени остати заједно? Како ће Дезире постати део породичног кавеза? Шта је то што ће Дезире окусити када проба да, поново промени свој живот из корена? Откријте нова питања, предвидите крај који се не да предвидети, упознајте нове ликове који ће утицати на промену живота.


Али, као што сам рекао, била је то срећа у несрећи. Нога ме је читавог наредног дана толико болела да нисам могао да размишљам ни о чему другоме. Да сам покушао, изазвао бих кратак спој у глави од силних замршених мисли. Дезире опет. Сва она стара осећања која су ми разарала утробу. Анита. Она је, хвала богу, спавала када сам стигао кући и када сам ујутру одшепао до штале. Нисам смео чак ни да погледам у њено плетиво на кухињској клупи док сам сркао инстант кафу спремљену од топле воде из чесме, напето журећи да што пре шмугнем како не бих морао да је гледам у очи.

Знајући куда одлази, Бени, није знао шта све може доћи. Покушаји. Покушаји као у бајци. Па ако не буде ничега онда ће се заувек опростити од Дезире. Ако буде било ичега, онде ће размишљати. А Анита? Анита која му је савршено одговарала, шта ће бити са њом ако буде било ичега?

Додуше, у Бенијевој соби спава друга жена. Је л` синоћ отишао директно њој у кревет? Замисли да нас две стојимо у истом реду у апотеци и купујемо тест за утврђивање трудноће, а онда одлазимо свака на своју страну и губимо дах од изненађења над својим позитивним резултатима. (...) Увече је опет дошао, негде око осам. Срце ми је пола сата јако лупало као да сам трчала маратон. Деловало је као да храмље на једну ногу, али нисам могла ни да га питам зашто, као да је било исувише осетљиво чак и да причамо.

Можда је интуиција оно чиме би требало да се водимо. Три покушаја која је предложила Дезире која је веровала у бајке али се чинило да у њеном монотоном животу није било ничег налик бајци. Само чекање. Преиспитивање. Жеља да се оствари као мајка која се косила са чињеницом да Бени, сада, припада другој жени, жени која се у маси непознатих људи у библиотеци учинила познатом.

Одмах сам схватила да се нешто дешава чим је рекао да ће само да тркне до града и нестао као да му гори нешто под ногама. А пошто би увек промрмљао нешто о томе куда иде, мора да се радило о нечему што не жели да промрмља, о нечему у вези са оном уображеном, Рачићу, о којој је толико причао. Као да је причом покушавао да се удаљи од ње, да између себе и ње испречи ваздух. (...) На послу сам целог дана била као на иглама. Ништа није рекао и ништа није урадио, али сам осећала да је све пољуљано. И тако сам тог дана након посла урадила нешто што сам много пута намеравала, али ми се никад није чинило да је то битно: отишла сам у библиотеку да је видим.

Како видети некога кога не познајеш? Како препознати срце које куца за некога другог? Довољно је познавати једно срце како би се препознало срце које куца у истом ритму. Да ли после одређеног периода срца усагласе своје откуцаје до мере препознатљивости? Срца која су толико различита да се чини да се никада не могу усагласити. Да ли ће Дезире постати мајка? Како ће Бени реаговати? Шта ће се десити са Анитом? Ко ће постати део „породичног кавеза“? Довољно је пратити временску прогнозу која прати психолошку слику књижевних јунака и даје наговештај догађаја.
П.С. Питања која су остала након читања првог дела књиге су питања која су остављена и након овог дела књиге. Да ли ће Дезире, поново, постати мајка? Када мењате живот из корена нисте, можда ни свесни колико се живот мења. Можда и чињеница да не мислимо о последицама утиче на догађаје који из несвесног прелазе у свесно. Када породица постаје породични кавез? Који је тренутак пресудан за „заробљавање“ унутар четири зида? Како ће једна бледуњава девојка постати жена и заменити једну жену? Да ли су сличности те које чине блискост или су разлике те са којима се морамо помирити? Одговоре на ова питања и низ питања која ће се наметнути потражите у роману „Породични кавез“ који ће вам помоћи да размислите о својим одлукама пре него их донесете. Можда ће утицати и на ток нечије судбине. Стога, овај роман препоручујем старијим тинејџерима и свима онима који се налазе у периоду између криза тинејџерског доба и средњих година. Свима онима који праве грешке, да схвате да су грешке део процеса одрастања и да никада не можемо тврдити да су исходи грешки само они лоши исходи. Можда, скоро вероватно, грешке ће довести до позитивних исхода, само је на вама на који начин ћете сагледати исходе.
Како ће превазићи разлике?
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/biblioteke/kalipso/546-porodicni-kavez-kalipso


Јелена Стошић Јовић, M.Sc.